Daleko, daleko u zelenoi reki,
Gde ne znayut holodnogo vetra, Sobiraet tsvety,
ostavlyaya sledy, na goryachem peske leto.
Gde to, gde ty, gde to, gde ty.

Ostyvaet luna, ty stoish' u okna
I glyadish' na zelenuyu verbu.
U royalya vesna, no melodiya sna
na goryachem peske gde to.
Gde to, gde ty, gde to, gde ty.

No odnazhdy zimoi ili mozhet vesnoi
Ili mozhet byt' osen'yu gde to Ty
prosnesh'sya odna, ty otkroesh'
okno i uvidish' moe leto.

Tuda gde ya i gde ty, razvodit vecher mosty.
I zametaet sledy tuda gde ya i ty.
Tuda gde ya i gde ty, moi unosit mechty.
I tayut sny u vody, tuda gde ya i ty.
Tuda gde ya i gde ty i belyh klavish tsvety.
Tuda gde ya i gde ty i chernyh rek mosty.
Tuda gde ya i gde ty uhodyat nashi mechty.
Tuda gde ya i gde ty, tuda gde ya i ty.

Ty naprotiv zhivesh', no skryvaet
tebya Bestolkovaya staraya verba.
Ty ne vidish' tsvetov na goryachem
peske i ne slyshish' menya gde ty.
Gde ty, gde ty, gde ty, gde ty.

Mozhet byt'za goroi, mozhet byt'za rekoi,
Inogda v moi sny priletaya, Brodyat nashi
mechty u zelenoi reki, na goryachem peske taya.

Tuda gde ya i gde ty, razvodit vecher mosty.
I zametaet sledy tuda gde ya i ty.
Tuda gde ya i gde ty, moi unosit mechty.
I tayut sny u vody, tuda gde ya i ty.
Tuda gde ya i gde ty i belyh klavish tsvety.